fbpx

Једна научна конвенција и почетак рата у Украјини – Мило Ломпар

Мило Ломпар: Научна конвенција и почетак рата у Украјини

На самој конвенцији преовлађивале су – што је и природно – руске теме, које су биле укрштене са бројним украјинским темама: није био мали број ни југословенских тема. Неке поставке деловале су као наговештај историјског ревизионизма, попут истраживања посвећеног паралели између Стаљина и Бандере у контексту „политике тоталитарних лидера у савременој Украјини“.

Веза између књижевне уметности и културне политике пажљиво је негована у универзитетском и академском подручју, јер обезбеђује изглед научности и објективности, готово изворне не-политичности, као неопходан привид за један изразито политички циљ. Тај привид је важан моменат идеолошке рационализације. Тако је на конвенцији Асоцијације за славистичке, источно-европске и евроазијске студије (ASEEES), која је одржана у Бостону, од 21. до 24. новембра 2013. године, у ходницима, фоајеима и салама хотела Мериот, човек могао уочити десетине програма, сесија, панела и дискусија. Било је прилично једноставно препознати три преовлађујуће групе тема.

Свакако да је било доста тема окупљених око превасходно уметничких питања и књижевности као уметности, попут сесија посвећених односима између Михаила Булгакова и Новог завета, Державина и песника његовог круга, Пушкина и осамнаестог века, поновним читањима Идиота Достојевског, проблемима ритуала, приповедања и конверзије у православним причама о спасењу, значењима вере у Ани Карењиној. У таквим радовима – без обзира на њихове импликације које се могу гранати у различитим правцима – преовлађујуће интересовање и истраживање пребива у подручјима књижевних – као естетских и сазнајних – својстава.

Било је сасвим предвидиво што је највише радова окупљено у подручју чисте политике: они су осветљавали бројне економске, демографске, идејне, културне садржаје у прошлости и у садашњости. Неки садржаји добили су, пак, зачуђујућу актуелност готово одмах након спуштања завесе на конвенцијској позорници. Тако је један рад посвећен непризнатим државама унутар бившег СССР-а и њиховим упоређивањем са Косовом и Метохијом. Управо је ова тема постала запањујуће актуелна у часу када је – крајем 2013 и почетком 2014. године – положај Крима дошао у средиште светске пажње. Сличан је био и округли сто посвећен Олимпијади у Сочију, која је тек предстојала, као и њеним значајем за руску политику, економију и друштво.

Руске теме

На самој конвенцији преовлађивале су – што је и природно – руске теме, које су биле укрштене са бројним украјинским темама: није био мали број ни југословенских тема. Неке поставке деловале су као наговештај историјског ревизионизма, попут истраживања посвећеног паралели између Стаљина и Бандере у контексту „политике тоталитарних лидера у савременој Украјини“. Ово поништавање реалних и веродостојних историјских садржаја у корист обједињујуће одреднице тоталитаризам делује као наговештавање догађаја који ће у исто то време – у новембру 2013. године – отпочети у Украјини: државни преврат, који су вишеструко припремиле и непрестано подупирале западне (америчке) силе, уложивши у њега пет милијарди долара, означио је – помоћу незаконитог деловања председника и парламента – практично стављање у дејство украјинских неонацистичких традиција и пронацистичких борбених група, чак до нивоа оружаних формација, укидање руског језика у државној комуникацији и отпочињање грађанског рата у Украјини.

Несумњиво најпривилегованија тема скупа била је везана за својства владавине руског председника Владимира Путина.

Бројни радови беху распрострти у широком распону: радови посвећени обојеним револуцијама и њиховом утицају на руску спољну политику; пленарна заседања посвећена повезивању догађаја из 1917, 1989 и обојених револуција; истраживања револуције у главама људи, која се процењује на основу односа између Путинове Русије и уплашених грађана; проучавање различитих видова фаталне преплетености Русије и Европске уније; академска трагања пољског аутора за симптомима арапског пролећа у Русији, као и трагања финског аутора за изборним манипулацијама у Путиновој Русији; округли столови на којима се разговарало куда иде Русија после две деценије президенцијализма, као и о томе да ли има краја – nota bene – Путиновом термидору. Све ове теме појавиће се, са застрашујућом силином, у водећим светским медијским мрежама неколико недеља доцније. То нам показује да је конвенција настојала да обликује природу политичких перспектива и разговора за наредних годину дана.

Извор: Дух самопорицања, 11. издање

Наслов и опрема текста: редакција ИК Catena mundi