fbpx

Мило Ломпар: Сећање на Јована. Р. Деретића

Јован Р. Деретић Филолошки факултет Београд

„Јован Р. Деретић је наш први књижевни историчар који је исказивао жељу и потребу за континуитетом”, истакао је проф. др Мило Ломпар на свечаној академији посвећеној аутору Историје српске књижевности и Културне историје Срба.

Деретић је наш први књижевни историчар који је јачи нагласак ставио на континуитет него на дисконтинуитет. Наши књижевни историчари су пратећи снажне заокрете српске историје и културе који су их пратили, наглашавали дисконтинуитете. Ту је Скерлић био изразито прецизан и одсјечан. Деретић је први који је исказивао жељу и потребу за континуитетом. У дубини његове личности могла се назрети потреба за трајањем. Трајање као животни импулс који надилази вријеме живота једног човека, а у најширем смислу једнога народа. Трајање као нека врста живота који се обнавља био је унутрашњи императив његове жеље да забиљежи оно што мисли у корист онога у шта вјерује“, рекао је Ломпар и нагласио да је Деретић је био човјек свог времена.

„Био је је политички човјек. Човјек који је живио у вријеме једне идеологије. Он је био на великим и високим политичким положајима у Централном комитету Савеза комуниста Србије. Био је предсједник идеолошке комисије Централног комитета, чак и члан Предсједништва. То су доста високе политичке функције. Али он је спадао у врсту ријетких проучавалаца, па и људи, који су улазили у политику како би нешто више учинили за српску културу. На тај начин је Историју српске књижевности успјео да изнесе у времену кад је њена дезинтеграција изгледала као неминовност.

Фото: Слободна Херцеговина

Један од најмудријих

Ломпар је истакао да је Јован Р. Деретић био један од најмудријих људи које је упознао у животу. Навео је деликатан тренутак у коме се Деретић суочавао са великим притисцима да се из историје српске књижевности издвоје црногорски писци.

„Он је знао веома добро да се то питање не рјешава на форумима, већ се тамо упропашћује. То питање се рјешава директно са оним личностима које представљају неке идеје. Носилац црногорске идеје био је Радован Зоговић. Захваљујући својим увјерењима, карактером, темпераментом и утицајем Деретић је преко Бранка Поповића организовао сусрет са Зоговићем. Директно му је рекао да би жељео њега, као и друге црногорске писце, да уврсти у историју српске књижевности и да је дошао да му то каже.

Онако, херцеговачки вјешто, додао је да ту њему и јесте мјесто. А сваки пјесник мисли да му је мјесто уз Његоша и Дучића, па је тако и Зоговић рекао ‚па добро, знате ми смо и настали у оквиру српске књижевности‘. Након Зоговићевог пристанка остали нису ни постављали питање.“

Ломпар је истакао да му је Деретић савршено препознавао историјске тренутке. Тако му се након пада Берлинског зида повјерио: „Моје политичко ангажовање је прошло. Начин на који ја говорим више не може да функционише“.

Јован Р. Деретић Историја српске књижевности
Јован Р. Деретић, Историја српске књижевности

Јован Р. Деретић је осећао историју као живо кретање

Ломпар је подсјетио да је Деретић 1984. године са високих позиција политичких у интервјуу НИН-у рекао да „Светосавље није идеологија овога тренутка, али ми се личности и дјела Светога Саве ни на који начин не можемо одрећи“.

– Са тог форума у то вријеме и са тим контекстом, то је било више него прецизно и одважно. Историју је осјећао као живо кретање, а у непосредним контактима био је изузетно проницљив са добрим тактом, понекад и еруптивним изливима једног, у суштини, самозатајног темпераментног карактера.

Ломпар је истакао да је Деретић као човјек континуитета продужио линију Павла Поповића у проучавању Његоша што је на београдској катедри остало и до данашњих дана, а за крај је навео и један приватан детаљ.

– Када је одлазио у пензију, био је већ болестан. Према мени је имао благонаклоно осјећање и рекао ми је: „Знаш, нема потребе да те било ко штити, ти једноставно сам себе штитиш“. А у ствари, читавог живота сам осјећао да ме његова сјена прати и помаже.

Извод излагања са свечане академије у част проф. др Јована Р. Деретића, одржане 26. октобра 2022. на Коларцу.

Извор: Слободна Херцеговина