Оно што је српски народ вековима био и што је својим постојањем говорио Богу, то је изрекао Владика Његош. Његови стихови нису само његови – они су „из главе цијела народа“.
Оно о чему је он говорио, од односа душе према Богу, преко Косовског завета, до опасности епског менталитета кад из завета испадне (а то је тема „Шћепана Малог“) било је присутно у дубинама народне душе и свести. Пре њега, то није имао ко да уобличи и да каже. Његова реч била је понета „истинским ритмом народног живота“ и зато је лако учена напамет и толико се ценила и цени. Он је на себе узео бреме свог народа, и подигао га до небеских висина, показујући га Христу, Кога је звао „преблагим, тихим учитељем“.
Због дела Његошевог народно бреме је постало лакше за ношење, јер је појмљено и дубински схваћено. Колико је пута сам владика Раде покушавао да побегне од свог надљудског бремена – у Париз, Америку, „на нечесов остров“, само да више не гледа јаде и несрећу српску… Али, није могао, јер је његов геније био онај сасуд у који се улила сва горчина народних промашаја и пораза. У тај сасуд слила се и велика светлост заветног постојања оних који су, у планинама, остали да чувају „дивно име и свету свободу“.
Његош – српски Прометеј
Он је постао и остао, заувек, извор духовног ослобађања, љубави и радости српске – наш Прометеј, прикован за Ловћен као за Кавказ. Њему су црни гавранови аустроугарштине и титоизма (некад!) и дукљаноидског усташтва (данас!), кљували и кљују јетру својим србомрзачком кљуновима. Два пута су рушили заветну ловћенску капелу Светог Петра Цетињског и подижући, упркос његовој завештајној вољи, фараонски Мештровићев маузолеј у коме и сада чаме напаћене кости владичине.
Он је наш Атлас, који носи духовно небо српства у своме стиху: „Нека буде што бити не може!“ Њиме је бивало и бива све вредно у нашој страшној и свештеној историји, од Лазаревог боја 1389, преко Јасеновца, до одбране Косова и Метохије 1999. Наш се народ, сабран око његове мисли и стиха, духовно самоодредио, и његово је име и дело свештени олтар српског националног богослужења. Ставио нас је пред лице Божје и изговорио национални Символ вере.
Рецензије
Још нема коментара.