fbpx

29. новембар – Дан републике или Дан жалости

Дан републике © Музеј Југославије

Некада се 29. новембар славио као Дан републике, славио се лик и дело Јосипа Броза Тита и комунистичка власт.

Као народ који је, по речима Слободана Јовановића, 1918. године извршио националну демобилизацију и који је преживео стогодишњи југословенски експеримент, као народ који је преживео полувековну комунистичку диктатуру и двадесетогодишњу неокомунистичку квазинационалну идеологију, данас би српски народ овај 29. новембар (некада Дан републике) требало да обележава као Дан жалости или Дан сећања на невино пострадале људе у комунистичком терору.

Од „ослобођења“ октобра 1944. па до 1946. године комунистичка власт је без судских процеса и пресуде побила више од 70.000 грађана Србије. Њихова гробна места ни до дана данашњег нису откривена и обележена. Дакле, сенку на народноослободилачку и антифашистичку борбу партизана у Другом светском рату бацила је управо комунистичка власт у постратовским годинама, која је затирала све оне грађане који нису подржавали ту идеологију.

Стрељање у Кошутњаку, новембар 1944.
Стрељање у Кошутњаку, октобар/новембар 1944. Фото: Риста Марјановић

Прошло је више од пола века а да се о овом небивалом злочину, који је јасан и чврст доказ да су комунисти антифашистичку борбу подредили револуционарном и братоубилачком обрачуну са својим неистомишљеницима, није смело говорити.

Сазнавање пуне истине шта се догађало у првим годинама после краја Другог светског рата наша је грађанска и цивилизацијска обавеза, и ниједна партија и власт не би смела да спречава откривање истине.

Обележавање ослобођења од нациста у октобру, али 30-ак дана након тога и новембарско обележавање Дана сећања на жртве комунистичког терора представљало би пут не ка ревизији историје, већ пут ка сазнавању пуне истине о трагичној судбини српског народа у периоду Другог светског рата и годинама после њега.

Само сазнавање пуне истине може нас ослободити и повести ка оздрављењу.