Да ли је Атинска декларација срамота Србије?

Председник Србије један је од „лидера Западног Балкана“ који су 22. августа усвојили документ под називом Атинска декларација. Шта у њој пише и зашто је он штетан по Србију сазнајте у тексту нашег аутора, Дејана Мировића.

Лидери 10 балканских и источноевропских држава и премијер такозваног Косова су, у главном граду Грчке, усвојили Атинску декларацију 22.августа 2023.године. Она је донета поводом 20 година од Солунске декларације закључене између ЕУ и балканских држава. Међутим, Солунска декларација се помиње само у уводу и тачкама 5 и 8 Атинске декларације.

Прави смисао Атинске декларације налази се у тачкама 1–2. У њима се осуђује руска „агресија, инвазија и ревизионизам“ и даје се подршка Зеленском и територијалном интегритету и суверенитету Украјине. Када се ове одредбе упореде са чланом 4. Француско-немачког плана постаје јасно да је Вучић признао територијални интегритет и суверенитет Украјине, али и „Косова“ пре тога.

У члану 4 Атинске декларације се истиче да сви одговорни за „ратне злочине морају одговарати“.

Прихватањем члана 4 Атинске декларације Александар Вучић је преузео обавезу кривичног гоњења и дипломатске изолације Владимира Путина и комесара за права детета РФ Маје Белове.

На овакав закључак указују следеће чињенице: 1. Србија није изразила резерву на овај члан, напротив, неуобичајено је наведена као прва на списку држава уговорница Атинске декларације иако је то у супротности са енглеским алфабетом; 2. Међународни кривични суд је 2023. у марту потврдио оптужнице и издао налог за хапшење Путина и Белове због наводних ратних злочина у Украјини; 3. Србија је ратификовала Римски статут Међународног кривичног суда; 4. Грчки премијер и домаћин је уочи скупа изјавио да „Русија мора да буде кажњена у оквиру међународног права“ за наводне ратне злочине.

Атинска декларација и неуверљиво сакривање одговорности

Дакле и такозвани припремни радови (у смислу међународног права) указују како треба тумачити члан 4 Атинске декларације; 5. Зеленски је прихватио Атинску декларацију, те је очигледно да се члан 4 односи само на руску страну у сукобу; 6. Хапшење Путина, председника најјаче нуклеарне силе на планети није реално, али је реална његова дипломатска изолација и сатанизација као наводног злочинца.

То је и права сврха члана 4. Наравно, срамну чињеницу да је прихватио кривично гоњење и сатанизацију председника РФ, земље која чува територијални интегритет Србије и Резолуцију 1244, Вучић је покушао да сакрије уличарским вређањем и хистеричним изјавама („где пише Путин, ко каже да ћу га ухапсити“ и слично) као и комунистичком тезом да је критика њега и његовог култа личности „удар на државу“. Ипак, све ове Вучићеве приземне доскочице не мењају правно тумачење члана 4 Атинске декларације.

У том антируском контексту, срамни сусрет Зеленски-Вучић, на маргинама скупа у Атини, неодољиво подсећа на сусрет одржан пре тачно 80 година између Хитлера и Недића. Ипак, чак ни Недић није слао оружје Вермахту када је он ратовао против Русије.
Са друге стране, према тврдњама агенција Ројтерс, ББЦ, европских парламентараца из Немачке и српских добровољаца који се налазе у Донбасу, Вучић шаље оружје неонацистичком режиму (апологетама квислинга Бандере) у Кијеву који ових дана војском и полицијом растерују монахе из Кијевско- печерске лавре.

(Аутор је професор правног факултета у Приштини са седиштем У Косовској Митровици)

Извор: НСПМ