Да ли је ОЗНА поштедела Загреб? (Фељтон бр. 4)

Партизани у Загребу

У једном писму припадницима загребачке Озне Ранковић отворено каже: ,,Ваш рад у Загребу је незадовољавајући. За 10 дана у ослобођеном Загребу стрељано је само 200 бандита. Изненађује нас ова неодлучност у чишћењу Загреба од зликоваца.“

Осим у Србији слични извештаји о организованим ликвидацијама у режији ОЗНе- налазе се у многим документима за шире подручје Југославију пре свега за Хрватску и Словенију. Они само потврђују методолошку јединствност у поступку и невидљиву партијску руку која је све координисала.

Повереник ОЗН-е за кнински сектор Илија Грубић тако извештава да је добио директиву „да приликом ослобођења ухапсе што више људи и један дио њих, који испуњавају потребне услове ликвидирају…” Оно што је још занимљивије и овде се говори о накнадном фабриковању пресуда у режији ОЗН-е како би се оваква „дивља чишћења“ пре свега угледнијих људи легализовала:

„Од ликвидираних један су дио домаћи људи а један дио заробљеници наши држављани који су били у заробљеничким логорима. Већина је ликвидирана без суда. За један дио од ликвидираних затражено је од наших војних судова да се израде пресуде у сврху објављивања што је и учињено…Наши судски органи су неизграђени, с нашим покретом и борбом несаживљени, малограђани…Ово најбоље илустрира случај секретара нашег вјећа код шибенског војног подручија, који је сачинио сљедећу уредовну забељешку: „Према захтеву опуномоћства ОЗН-е шибенског подручија, овај суд је накнадно саставио пресуду, ради јавног оглашавања исте у Шибенику…Овакав поступак је као изниман био, према саопштењима добивеним од опуномоћства ОЗН-е у Шибенику, дерогиран од виших фактора и одобрен од надлежних политичких функционера.“

Освета као мотив злочина

Нарочито чест мотив за ликвидацију заробљених војника или народних непријатеља била ратна освета:

„Данас су убули Сокола и Ђуру чланове О. К. Ми ћемо стрељати на лицу места 60 зликоваца без осуде. Одговорите нам дали се слажете са овом цифром или да још стрељамо.  Највише има сачуваних извештаја о масовној ликвидацији ратних заробљеника у Словенији. У једном документу о ликвидацији више стотина домобрана се каже:

„Ова цифра је само приближна. Мањи део је стрељан пресудом суда, док је већина ликвидирана без суда. Без много скрупула треба ликвидитрати све оне за које знамо даће сутра бити против нас.

Најмасовнија стрељања заробљених без суда десила су се на територији Словеније у другој половини маја 1945. године о којима детаљно сведоче низ документа а нарочито су речита депеше које шаље генералмајор Раде Хамовић (псеудоним Мики):

„Бригада је стигла двадесетог у 6 сати. Повезани смо са ОЗН-ом. Задатак наше бригаде је ликвидација четника и усташа којих има две и по хиљаде. Јуче нам је погинуо несрећним случајем командант другог батаљона на стрелишту друг Мома Дивљак. Данас смо наставили са стрељањем. Бригада је смештена у граду.“

„Налазимо се на истој просторији. У току целог дана радили смо исто што и јуче (ликвидација). По наређењу упутили смо један воз са једним чланом штаба–батаљона да сприоводи заробљенике у Загреб. Кад се врате јавићемо.“

Без много скрупула треба ликвидитрати све оне за које знамо даће сутра бити против нас.

Партизани у Далмацији
Партизани у Далмацији

У посао ликвидације биле су укључене и друге партизанске бригаде па тако у једном другој депеши стоји: „По наређењу штаба наше бригаде, батаљон је имао задатак ликвидирања народних издајника. Због извршавања постављеног задатка није се никакав рад одвијао у току дана…Током прошлог дана обављали смо исти задатак.“

И према овим објављеним документима у Хрватској и Словнији произилази да су партијска и безбедносна организација биле до краја укључене и добро упозната са стањем на терену. Постоје сачувани детаљни извештаји у којима су често стизале критике о претеривању локалних моћника ОЗН-е. Наводе се бројни примери злоупотреба, несврсисходних стрељања, неконспиративности или траљаво обављеног посла (преживели стрељање, грешком се нашли на списку ликвидираних и слично). Неки партијски активисти су се стога отворено противили овим методама али само зато што удаљавају народне масе од партије.

,,Масовно убијање заробљеника које је направила Карловачка бригада, убијање чак и цивила, који су изгладнелима доносили храну што је направила Уд. Сељина бригада (Фрањо Огулинац–Сељо) и неправилности других јединица непријатељ нашег народа знао је у борби да искористи и крупни пропусти које су починили појединци самовољно ишли су у корист нашим непријатељима.“

,,…Конспиративно су га стрељали тако да су потрошили два шаржера шмајсерске муниције, јер је дотични након добивених неколико метака у стомак и прса пао у јаму и викао ’Само сам рањен!’…Имаде примера да се прелази и у други скрајност…Највећма су то борци из Петрињског батаљона и бригаде, садистички злостављају бандите које одводе на стрељање. То им је прешло у страст тако да више нису у питању сами бандити и можебитне политички неугодне посљедице, него је у питању морална егзистенција дотичних бораца и руководиоца.“

Посебно је на овом терену било остељиво национално питање и опасност да се наруши братство и јединство. Ту је најосетљивија линија била смиметрија на линији Срби–Хрвати:

„Питања братства и јединства у нашим јединицама није задовољавајуће. На пример у Петој бригади командир чете Суша Илија након стрељања четника изјашњава се отворено да ће он када дође у хрватско село Јасенице попалити све куће. Честе су појаве да Срби самоиницијативно злостављају а по наредби са одушевљењем стрељају кривце хрватске народности а исто тако Хрвати кривце српске народности…“

,,..Једном приликом је било питање да се неког Лазића осуди на смрт а он је рекао (судија Бранко Новаковић – нап. аут.) доста је и 5 година робије, пошто усташе који се много више криви њих се пушта на слободу…“

Озна и фолксдојчери

Судбина свих фолкдојчера у Војводини је била решена политичком одлуком. Одмах  а Ј. Б Тито одмах по преласку границе 16 октобра 19444. шаље депешу пеки дапчевићу: ,,Пошаљи ми хитно преко беле Цркве за Вршац неке од најбољих јаких бригада евентулано  крајишку. Потребна ми је да очистим Вршац од швапских становника…“. Потом је Одлуком Председништва АНОЈА од 21. новембра целокупној популацији одузета имовина… У објављеним документима налазе се и подаци о броју логорисаних и стрељаних Немаца и Мађара на територији Војводине. Тако се у једном од многих наводи да је до краја 1945. године било логорисаних Немаца-117.485, нелогорисаних–12.895 тј. укупно 130.380 од тога је чак преко 83.000 жена и деце. Само у Војводини било 105.000 логорисаних и 6.000 нелогорисаних тј. укупно 111.740 Немаца. Други документ говори о 114.415 заробљених домаћих квислинга у немачким и другим формацијама.  Истовремено је према другом извештајима до половине 1945. кроз затворе ОЗН-е у Војводини укупно прошло. 5.025 особа. Од стране тајне службе стрељано је на територији Војводине 9. 668 лица и то Немаца 6. 763 и Мађара 1.776, од тога у Срему преко 1.000 (985 ван и 108 из затвора).  Други табеларни прегледни документ из ахиве наводи 14.069 свих егзекуција од стране ОЗН-е на територији целе Војводине до 20. јуна 1945. Од чега је Немаца фолксдојчера било 7.612, Мађара 2984, Срба 1.500, Хрвата 1372. итд. [1]

Процес „обрачуна са ратним злочинцима и колаборантима“ није изгледа свуда на тлу Југославије текао једнако. У једној депеши с почетка маја 1945. Ранковић отворено каже: ,, Ваш рад у Загребу је незадовољавајући. За 10 дана у ослобођеном Загребу стрељано је само 200 бандита. Изненађује нас ова неодлучност у чишћењу Загреба од зликоваца. Радите супротно од наших нарађења јер смо рекли да радите брзо и енергично и да све свршите у првим данима (подвукао-С. Ц). Шеф Другог одсека загребачког одељења има свој став. Њега иначе смењујемо с ове дужности и тражимо да нам предложите новог.

Има и многих других примера опортунизма и двоструких критеријума код појединих органа што се очитује и у многим документима:

„У истом батаљону дешава се да нови борци (муслимани из XIII дивизије) неће да стрељају банду, јер им то како наводе не дозвољава Алах …

,,.. борци чувају стражу код затвора постају благајници и магационери појединим бандитима. Такође командир затвора потпоручник пише љубавна писма згодној али ипак усташкињи такођер говори доста.“

„Војни суд округа бјеловарског показао се опортунистичким у последњих мјесец и по дана овај суд није изрекао ниједну смртну казну, премда је било случајева да су заслужили.“

Јаков Блажевић о раду Озне

Различита гледања на улогу ОЗН-е по ослобођењу као и однос јавних тужилаца и појединих начелника службе безбедности отворено је испољено је на једном састанку републичких и федералног тужиоца крајем 1945. чији смо записник пронашли у Архиву Југославије. Између осталог Јаков Блажевић се тада пожалио на ОЗН-у:

„Када су оперативне јединице ушле у град (Загреб) није било никакве пљачке у граду. Када су оперативне јединце напустиле град и када су у град дошле остале наше организације на челу са ОЗН-ом настало је масовно хапшење и нестајање многих лица. На интервенције јавних тужилаца из ОЗН-е се није хтело одговарати, нису се давали подаци, конспирисало се и мистифициралода би се ускратили одговори на интервенције јавних тужилаца. Због тога јер долазило до неслагања између јавних тужилаца и руководиоца ОЗН-е, иако су у Хрватској и начелници ОЗН-е и јавни тужиоци чланови окружног партијског комитета.“  Насупрот њему Милош Минић је друге стране истакао да су,, ..односи јавних тужоца и начелника ОЗН-е у Србији прожети разумевањем… да је потребно издати упутсвом већа овлашћења начелницима ОЗН-е да опомињу поједине резервисане тужиоце тврдећи да за њега закон није фетиш. Критикује Блажевића који се противио оваквим методима да има неправилан став према ОЗН-и и да због тога постоји неправилан став код појединих јавних тужилаца у Хрватској. Мишљење Блажевића да пред јавним тужиоцем морају бити отворена сва врата па и ОЗН-е оцењује као некомунистичко јер заборавља да партија руководи како јавним тужилаштвом, тако и ОЗН-ом и свим другим државним установама. Са Блажевићем су се сагласили Жижић (Црна Гора), Јоже Вилфан, македонски и други тужиоци.“

Четврти део фељтона Чишћење Србије од „народних непријатеља“, који у наставцима излази у Политици, а са одложено на сајту www.catenamundi.rs

ОСТАЛИ НАСТАВЦИ ФЕЉТОНА: