Иако се још још крајем новембра 1944. помиње директива по којој „ОЗНА нема овлашћења да врши ликвидације без суда, осим нарочитих изузетака“ ликвидације су се и даље масовно наставиле. Због много неправилности у раду ОЗН-е и партијских органа приликом спровођења процеса ликвидације, па је почетком фебруара 1945. стигла наредба с врха да се уведе више […]
У једном писму припадницима загребачке Озне Ранковић отворено каже: ,,Ваш рад у Загребу је незадовољавајући. За 10 дана у ослобођеном Загребу стрељано је само 200 бандита. Изненађује нас ова неодлучност у чишћењу Загреба од зликоваца.“ Осим у Србији слични извештаји о организованим ликвидацијама у режији ОЗНе- налазе се у многим документима за шире подручје Југославију […]
Незабележено је у европским па и југословенским оквирима стерељање без суда глумаца и професора, што је радила ОЗНА 1944. године. На територији централне Србије међу убијеним било је највише цивила означених као народни непријатељи, колаборанти, затим припадници, симпатизери и сарадници ЈВуО, сарадници и припадници албанских и бошњачких милиција итд. У Војводини су најбројнији немачки и […]
Улога локалних партијских органа и Озне у масовним и добро организованим ликвидацијама била је кључна. ОЗНА је била изнад органа народне власти и партије. Ликвидације без суђења „непријатеља револуције“ била су честа пракса од самог почетка грађанског рата. Познато је да су биле масовне у време „левих скретања“ с краја 1941. и почетком 1942. у […]
ОЗНА је од свог настанка 13. маја 1944. У Дрвару устројена као политичка полиција, методолошки по совјетском моделу, вођена из једног центра и организационо јединствено постављена за целу Југославију. Револуционарна правда у Србији 1944–1945. као и свим земљама народне демократије, патила је од сличних мањкавости – широко дефинисана колаборација, неодмереност казне, директна зависност судства од извршних […]
Предговор Леона Којена књизи ОЗНА. Репресија комунистичког режима у Србији 1944–1946. Документи, коју су приредили Срђан Цветковић и Немања Девић. Збирке историјских докумената по правилу интересују научнике који изучавају време на које се дати документи односе и мало кога другог. Са књигом која се сад налази пред читаоцима (ОЗНА. Репресија комунистичког режима у Србији 1944–1946. […]
Срђан Цветковић у интервјуу за Дневник: Само је политичка полиција ОЗНА ликвидирала без Суда неких 33.000 људи, 3.000 су осудили судови а остали су страдали на други начин, у потерама, у логорима… О томе шта крију архиве Одељења за заштиту народа, познатијег по скраћеници ОЗНА, која је деловала пред крај и по завршетку Другог светског […]
Одељење за заштиту народа (Озна) званично је основано 13. маја 1944. у Дрвару декретом Ј. Б. Тита. Из књиге Озна: документи о политичкој репресији у Србији 1946–1946. доносимо део о томе како је настало Одељење за заштиту народа, злогласна Озна: За начелника је постављен члан ЦК и Врховног штаба Александар Ранковић, а за његовог заменика […]
