fbpx

Хроника тихе окупације: о књизи Повратак српском становишту др Мила Ломпара

После три издања „Духа самопорицања“ – књиге која је трајно променила разумевање српске самосвести после скоро сто година идеолошких лутања, изашла је нова књига Мила Ломпара, под називом „Повратак српском становишту?“, (у издању Catene mundi), која је овом књигом отворила нову библиотеку, под називом „Српско становиште“.


У „Повратку српском становишту?“ сабрани су интервјуи проф. др Ломпара које је дао за различите часописе у Србији и Расејању у периоду од 2007. до 2013. године. Године нису случајно одабране: управо 2007. почиње да се формира јасна политика под паролом „Европа нема алтернативу“, која обнавља континуитет културне политике у Титовој Југославији на изразиту штету српских националних интереса, који полако али сигурно губе своје јавне заступнике. У овим интервјуима Ломпар на известан начин, враћа у јавност управо српски интерес, сагледавајући широк спектар тема у односу на то како су оне формуилисане данас, а како би требало да буду формулисане уколико би елита водила рачуна о интересима сопственог народа и државе.

Повратак српском становишту?“, такође, даје јединствено тумачење кретања српског народа од турског до глобалистичког подаништва на један разумљив, питак и свима доступан начин. У томе је и предност самих интервјуа над есејима и чланцима, јер је њихов смисао да се у разговорном тону идеје пренесу што ширим круговима људи. Ломпар је то и напоменуо у уводу у књигу: „Како су ови разговори вођени поглавито у вези са мојим књигама Моралистички фрагменти и Дух самопорицања, они подразумевају један прилично јасно одређен круг тема, мотива и идеја. Он је обликован и у реактивном виду, јер сам повремено био изложен читавим низовима критика, оспоравања и личног вређања, па сам у овим разговорима настојао да – за публику свакако ширу од читалаца мојих књига – појасним своја схватања. Јер, кривотворење мојих схватања, нарочито мог настојања да обновим значења давнашњег појма српске политике – српског становишта, представља обавезну партију у текстовима нашег секуларног свештенства.“

Битно је напоменути да неке теме које су споменуте у интервјуима нису заступљене и у Ломпаровим књигама, што је изузетна вредност „Повратка српском становишту?“ Попут врсних српских интелектуалаца које Ломпар спомиње (Никола Милошевић, Михаило Ђурић), и сам аутор је, можда и више него у претходним књигама, овим интервјуима изашао из чисто стручних кругова и ступио у простор ангажованог интелектуалца, који са етичке тачке гледишта саопштава ствари које из идеолошких разлога немају своје место у јавности.  Топло препоручујемо ову књигу свим који имају жељу да се упознају са радом професора Ломпара, јер нема ниједне његове битније књиге која није разјашњена у овим интервјуима, тако да се „Повратак српском становишту?“, може посматрати и као увод у Ломпарово стваралаштво, али и назнака у којем смеру би професо Ломпар могао да настави свој рад.