Коначни разлаз Русије и Запада? Иван Радановић

Шта је Европа Русији? Шта је Русија Европи? Како ће и куда Русија даље, након коначног разлаза за Западом? Питања попут ових анализира др Слободан Антонић са Филозофског факултета у Београду у најновијој књизи Украјински рат – буђење царства.

На најлепшим страницама своје касне прозе, спознавши домовину као крајње упориште, Момо Капор је писао:

„Не путујем, дакле, никуда изван граница којих је све више. Док сам живео по свету, чезнуо сам за Србијом – сада је имам у огромним количинама. Испијам је лагано, на сламку, као давно заборављено пиће – малину са содом. Ко пожели да ме види, зна где ће ме наћи.

И, уопште, шта ћу ја у свету: шта је он мени, а шта ја њему?“

Шта је Европа Русији? Шта је Русија Европи? Како ће и куда Русија даље, након коначног разлаза за Западом?

Питања попут ових анализира др Слободан Антонић са Филозофског факултета у Београду у најновијој књизи Украјински рат – буђење царства. Аутор се бави коначним разлазом Русије и Запада и промишљањем њене будућности, у светлу грађанског а онда и класичног рата из 2014, односно 2022. године.

Од почетка, књига је проткана ставовима руских интелектуалаца и званичника о ономе са чиме се суочавају. Шта значе речи некадашњег саветника Руске Федерације Владислава Суркова да се са Мајданом, пут Русије на Запад завршио или да се, према политикологу Дмитрију Трењину, затвара поглавље историје које је отворио Петар Велики? Шта Сергеј Караганов мисли када каже да је време да се тристогодишње путовање у Европу оконча?

Управо то да, како је овај идеолог написао, треба зацртати сопствени курс. Да је отпочела потрага за новом и јасном руском идејом. Са њом, према филозофу Александру Дугину, руска власт не сме да одуговлачи. „У супротном можда те власти више неће бити, јер ће нестати и руска држава“, упозорава он.

Какав је то курс?

Русија као империја

Сваки рат је, пише аутор, катализатор политичких и социјалних идеја. Оне се разликују те нам, у прва четири поглавља, Антонић приближава њихове главне правце. Први је идеја Русије као империје – вишенародне и мултикултуралне, која чува своју сувереност и народе од акултурације. Њој у прилог говори председнички указ из 2018. којим се уводи појам „русијска нација“, као многонационални народ Руске Федерације. То наглашава постојећу разлику између придева „руски“, као одреднице етничких Руса и русијски, који се односи на више од 150 нација ове земље. Како је историчар Иван Солоњевич писао – империја бива тим јача што се у њој удобније осећају сви њени народи.

Али, зашто империја? Како рат у Украјини одмиче, Западом се шири идеја да права победа значи само потпуни пораз и територијална демонтажа Русије. На то указује низ међународних скупова и изјава датих током 2022. и 2023. године са предлозима да се подели на више независних држава, сведе на 50 милиона становника, деколонизује или деимперијализује. На страну иронија што се руска „доминација над староседелачким народима“ расправља у америчком Конгресу, јасна је перцепција Русије као империје. Има је и у Русији јер, након рата, по мишљењу чеченског писца Германа Садулајева, Русија ће бити „или империја или историја – трећег нема“. Сличну, нешто религиознију идеју Русије као катехона – историјског субјекта чија је сврха да спречи коначну победу Антихриста – заступају Дугин и патријарх Кирил.

Нација-држава свих Руса

Са тим се не слажу они за које је, тако подигнута, лествица сукоба превисока. Томе Русија не може да доскочи и требало би, како пише новинар Дмитри Ољшански, борити се за реалне циљеве и визију Русије као нације–државе. По овом гледишту, реално је објединити подељени руски народ у јединствену националну државу, у шта се тренутни рат добро уклапа. „Запад се не може победити“ – упозорава Ољшански – „то није успело ни знатно моћнијем СССР-у“. Уосталом, идеја хришћанске империје није блиска држављанима Русије који нису хришћани.

Шта јесте блиско? Зашто се у Украјини боре онолики Башкири, Бурјати и Чечени? На то одговарају они којима је правда најбоље друштвено везиво, јер је шире од православља. Као таква, добра је основа за политику Русије као предводнице антиколонијализма и заштитнице малих народа. Теолог и доктор математике Николај Сомин подвукао је борбу за правду као типичну националну појаву. Тиме се надовезује на Достојевског, који је писао да је тежња ка правди најсјајнија црта руског народа.

Ову идеју Антонић дубље елаборира у другом поглављу. Правда је, према неким виђењима, темељ православног социјализма. Православног социјализма?

Шта је то православни социјализам?

Он се заснива на идеји о капитализму као погубном систему где је среброљубље, као лични антихришћански грех, постао друштвена норма (мамон). Иако се спој социјализма и православља чини немогућим, за многе је решење. За Сомина, руска удаљеност од бога била је мања у социјализму него у капитализму. Полазећи од флуидне етике цркве за време Романова, која у обожавању новца није видела грех, Сомин пише да је „Господ дао шансу“ револуционарима – комунистима, којима је социјална правда била темељно начело. „Морални темељи совјетског система били су ближи Христу него лукави морал од цркве освећеног капитализма“, објашњава он. Уистину, мамон је докрајчио и Совјетски Савез, али пред Русијом је поново избор. Према академику и економисти Сергеју Глазјеву, ради се о органској идеологији и није чудо што се, након социјализма, Руси враћају православљу. Оба су примали снажно, јер је реч о преклапајућим доктринама. „Социјалистичка идеја има корене у хришћанству, проповеди милосрђа, једнакости, правде, неприхватања материјалног богатства и експлоатације“, пише Генадиј Зјуганов, филозоф и лидер Комунистичке партије Русије.

Иако се у књизи описане идеје разликују, спаја их одбацивање западног либерализма. За економисту Сергеја Батчикова, ради се о одбацивању утилитаризма и идеолошке неутралности државе. Разлаз са неолиберализмом озваничен је 9. новембра 2022. председничким указом „О усвајању Основа државне политике за очување и јачање традиционалних руских духовних и моралних вредности“. Тиме је отпочела ера постзападне Русије.

*Приказ књиге Слободана Антонића Украјински рат – буђење царства, Catena Mundi, Београд 2023, 237 стр.

Извор: Искра