fbpx

Сви ратови Миодрага Лекића

Миодраг Лекић на промоцији књиге Мој рат против рата

Сви ратови које сам навео не одвијају се само споља: они се одвијају и у самом аутору, они се одвијају у човеку који живи и који се угледа на оне праве заподноевропске вредности, човеку хуманисти, искусном дипломати и ерудитном интелектуалцу.

Бранимир Нешић

Књига Миодрага Лекића Мој рат против рата: Римски дневник југословенског амбасадора током НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе је аутентично дипломатско сведочанство.

Дозволићете ми да наставим где је стао Серђо Романо, који у предговору првог издања каже: „У овој књизи се суочавамо са два рата: једним против градова у Србији које НАТО континуирано бомбардује, и другим, који се свакодневно одвија у души Миодрага Лекића.“ Правећи дипломатске белешке у току 78-дневног бомбардовања Србије и Црне Горе, Миодраг Лекић прецизно оцртава контуре многих других делимично видљивих и делимично невидљивих ратова. Навешћу само неке од њих.

Рат великих геополитичких играча; с једне стране, то су Англосаксонци (САД и Велике Британије), с друге стране ту су европски политичари, а с треће Русија, Кина, Индија и друге земље. Надменост Американаца и Британаца у односу на своје европске „партнере“, пацке које Американци деле Италијанима на њихове покушаје да се бомбардовање заустави, ниподаштавање свих који не мисле као они, а посебно Руса; тапшање по леђима и миловање оних европских политичара који им одобравају, више личе на однос господара и кметова, него на однос равноправних партнера. Немоћ европске политике да искаже свој став и да га спроведе, немоћ руске политике да искаже своје став, немоћ свих других који се не слажу са НАТО господарима провлачи се од прве до последње странице ове књиге.

Рат између светског хегемона и пробуђених других великих сила, на првом месту Русије, а затим и Кине, Индије… Године после бомбардовања показују неминовност прагматичног приближавања Русије, Кине, Индије и многих других земаља, као и њихову пробуђену свест да сутра и они могу бити Србија ако не послушају НАТО заповест… Дневнички записи од 18. и 19. маја у којима Миодраг Лекић подсећа на тзв. Сергејев план, потврђује да је време бомбардовања Србије и Црне Горе било и време буђења великог руског медведа из деценијског сна.

Између вредности и интереса

Рат између западноевропских вредности и западноевропских интереса. То мучи и Миодрага Лекића: с једне стране су вредности оне демократске, либералне Европе, културе која је изнедрила толико научника, филозофа, писаца, сликара, музичара, правника, државника, која се вековима залагала за истинске хуманистичке вредности, и на тај начин била светло другим народима и културама, а која је све то бацила под ноге истакавши своје сурове, нецивилизацијске и антихуманистичке интересе. Подсећање да је Хавијер Солана некада био ватрени заступник неуласка Шпаније у НАТО, а да је сада постао њен главнокомандујући потрчко, као и подсећање да је велики број 68-аша, који су се некада залагали за мир у свету, за љубав и праведност, а да су сада постали промотери НАТО силе и крви, говори не само о променама у њима већ о промени читаве цивилизације коју је Лекић некада волео и којој се дивио.

Рат између Правде и Силе, с једне стране поштовање, придржавање и одбрана међународног права, и с друге стране НАТО господари који газе све пред собом, на првом месту међународне норме и прописе. Описујући њихове планове и очекивања да ће се Србија за три дана предати и да ће славодобитнички прославити победу и светски примат на прослави 50-годишњице НАТО-а, Лекић суштински описује њихову гордост и самоувереност која их је на крају скупо коштала: у двоипомесечном бомбардовању они нису одбранили ниједну вредност, они су једноставно показали своју незграпну силу и осионост која није остала непримећена.

Миодраг Лекић – Мој рат против рата (снимак промоције)

Рат између Истине и Лажи. Пропагандна машинерија НАТО алијансе морала је непрестано да се позива на етичке и моралне принципе да би, кршећи све међународне норме, сакрила агресију на једну земљу. У уводном тексту, Лекић каже: „Прекомерна употреба етичких аргумената будила је управо велике сумње. Као што каже Дени де Ружмон, познати швајцарски писац и мислилац: ’Кад год тријумфује морал, дешава се нешто ружно.’ Морао сам да запазим да је овај рат био необичан и по томе што је високу вербалну моралност пратила технолошка и војна супериорност. Била су то два лица истог феномена, нека врста ’практичног идеализма’.“

Срби су у западним медијима приказани као зликовци, силоватељи, прогонитељи на стотине хиљада Албанаца, уништитељи градова у којима више није било ни једне живе душе, иако су, на крају бомбардовања, становници тих градова масовно изашли да поздраве улазак НАТО трупа на Косово. Лекић нас подсећа да је НАТО захтевао од наше државе да им омогућимо да 6 сати дневно емитују свој програм на РТС-у. Наши су узвратили да се слажу уколико ми добијемо 6 минута у западноевропским медијима. Епилог је био бомбардовање РТС-а и убиство српских новинара који су се затекли тада у згради.

У том мору пропагандних лажи у западним медијима, Лекић истиче један светли пример и не случајно преноси цео текст француског интелектуалца Режиса Дебреа, објављеног у Монду. Овај текст и данас представља здрав темељ да сазнамо шта се заправо дешавало у времену бомбардовања Србије и Црне Горе. 

Сви ратови које сам навео не одвијају се само споља: они се одвијају и у самом аутору, они се одвијају у човеку који живи и који се угледа на оне праве заподноевропске вредности, човеку хуманисти, искусном дипломати и ерудитном интелектуалцу. Унутрашње преиспитивање Миодрага Лекића, као и спознаје до којих долази, представљају нит која повезује аутора и све читаоце, без обзира на то где они живе, и без обзира на то којим народима и културама припадају. Зато Вас позивам да поклоните поверење овој књизи и допустите да унутрашње дилеме и сукоби њеног аутора постану и део Вашег личног преиспитивања.

Говор Бранимира Нешића на представљању књиге Миодрага Лекића „Мој рат против рата“, на Коларцу, 12. јуна 2019.