fbpx

Тродневни БГ маратон?

Тродневни БГ маратон Бранимир Нешић (фото: Данас)

Уколило опозиција организује контра-контра-митинг у суботу 27. маја, Београд би могао да направи тродневни литијашко-митингашки маратон.

1. 25. мајаСпасовданска литија са моштима Светог владике Николаја: очекивано присуство од 50.000 до 70.000 људи. Искрено, ја бих волео да нас буде два милиона, али мислим да је ово реалан број који може да се очекује. Онај ко мисли да ће Спасовданска литија бити само црквена манифестација која не утиче или нема везе са друштвено-политичким дешавањима, тај не зна ништа ни о Србима, а ни о друштвеним кретањима. Не заборавите да ће нам на челу литија овога пута бити Свети владика Николај, тако да ће се ставити по страни све размирице и неслагања које постоје у СПЦ;

2. 26. мај – СНС митинг: горња граница 100.000 – 120.000 са свим аутобусима, возовима, сендвичима и партијским запослењима. Напредњаци могу да буду задовољни ако бројчано добаце бар приближно овом скупу од јуче. Мислим да Вучић, после синоћње жестоке терапије за смирење, управо доноси план за долазак 200.000, 300.000 људи… али и преговара. Но, о томе мало касније…

3. 27. мај – опозициони протест: уз добру припрему може да се окупи од 150.000 до 200.000, али са јасним циљевима и захтевима.

Пазите, ово је битно: све би могло да се одигра у року од 48 сати, и то на миран и за све прихватљив начин.

Опозиција излази са само два захтева:

  1. оставка свих чланова РЕМ-а и делегирање нових чланова са ригорозним правилником за све медијске куће да у наредном периоду омогуће равномерно присуство свим странкама;
  2. формирање прелазне техничке владе која ће да организује изборе на јесен, да би се створили колико-толико нормални услови за изборе.

У ова два захтева испуњени су сви захтеви протестаната, али и напредњака који истичу да желе да изађу на изборе. Битна разлика је у томе да се сада услови за излазак договарају између свих, а не да напредњаци диктирају шта ће и како ће изгледати изборни процес.

Е сада, мислим да ово знају сви „играчи“ и „тркачи“ и да су преговори, уцене и понуде у току.

Такође, у овим марифетлуцима осећа се присуство и неколико амбасадора, од којих је један показао своју моћ 17. септембра 2022. године.

Ако се договоре, митинг за 27. мај неће бити организован, можда чак ни напредеачки 26. маја, што ће, плашим се, значити да је Вучић спасио главу за још пар месеци власти, али тако што је „договорио“ предају Косова и ко зна чега још.

Један амбасадор ће објаснити некима из опозиције да полако угуше протесте, да је тако најбоље за њих, да пусте Вучића да обави прљав посао до краја (они су га и довели због тога), а онда ће они доћи на власт и рећи нешто слично што је Ђилас недавно рекао: „Споразум са Приштином је лош, али ми га прихватамо.“

У целој овој папазјанији, ако ме питате шта је најбоље за Србију и њен народ, рекао бих да је најбоље да се организује београдски тродневни маратон.

Зашто?

Зато што би народ у та три дана показао и своју свест, и веру, и снагу и спремност да се бори за слободу, за своју земљу и демократско и правно уређену државу. Дакле, да се пројави снага народа, а не закулисне игре амбасадора и политичких шићарџија.

Да ли ће се то догодити?

Искрено и на жалост, мислим да неће.

Али на нама је да се боримо, зар не?