fbpx

Узбуњивач за слободу

Споменик у Краљеву, симбол слободе

Време је да свако од нас буде Узбуњивач за слободу! Тукидидова мисао може да се тумачи и обрнуто: храброшћу до слободе, слободом до среће!

Не случајно, поново пишем о слободи.

Можда је најтачнију дефиницију дао Тукидид: „Тајна среће је у слободи, тајна слободе је у храбрости.“

Нико не може да буде срећан у неслободи, а слободу не можете остварити без храбрости.

Можда кафу можете да добијете на тацни, али слободу сигурно не можете.

Услед губитка слободе, српско друштво из дана у дан постаје све болесније. Велики су лицемери они који чекају да се други жртвују за слободу свих. Све је већи проценат оних који су спремни да пољубе Вођу у руку и да приме његов жиг на чело, али се повећава проценат и квазиопозиционара, којима ништа што има везе са Србијом не ваља, који оправдано критикују власт али нису спремни ни кап зноја да пролију у заједничком напору да се промени овај накарадни систем. Такође, ту је и други тип квазиопозиционара, који глуме да су опозиција, а у ствари раде по такту и инструкцијама властодржаца; чекајући да добију коску од Вође, они фингирају демократски плурализам и слободе… Од свих, најгаднији су ми ови последњи. Први су се продали, други су неспособне кукавице, а ови трећи су и једно и друго.

Са часним изузецима, ни младе генерације данас не уливају поверење; некада су се на Универзитету дизале буне, револуције, студенти су се борили против лажи и превара, а данас је мртво море, већина студената гледа своја посла. Неспремност да се жртвују прикривају изговорима да немају за кога да се боре (као да они не живе у овој земљи), да су сви политичари исти, да не желе да се прљају итд…

У ствари, Србијом данас владају себичност, лицемерје, кукавичлук и примитивна бахатост, у којима нестаје и оно мало слободе коју смо стекли… Када будемо свесни да смо је потпуно изгубили, биће сувише касно да се мирним институционалним путем изборимо за нормалну и слободну демократску земљу.

Можда кафу можете да добијете на тацни, али слободу сигурно не можете.

Мафијашко-криминалистичка власт, без обзира где се налази, не поседује државотворну свест, не поседује свест да једна држава почива на поштовању закона и потпуном функционисању њених институција, већ се искључиво води себичним, материјалистичким интересима.

Таква власт влада гушењем основних људских слобода, страхом, омаловажавањем, урушавањем ама баш свих институција јер у њима види опасност по себе и своје клановске интересе.

Покушаји да таква, мафијашко-криминална власт формира неку своју (квази)елиту, завршавају се бизарним случајем Мегатренда и доказаним плагијатом докторске дисертације Синише Малог. Када би се зачепркало мало дубље, многе дипломе и титуле би у Србији биле оспорене. А после се чуде зашто млади и писмени људи напуштају Србију.

Загледан у краљевачког Милутина, споменик посвећен српским борцима за слободу од 1912. до 1918. године, питам и себе и вас: да ли ћемо им „на дивану дуван пушећи“ дозволити да униште ову земљу, да нам отерају и униште сву нашу децу и да нам отму слободу? Или ћемо, док је још време да се све реши мирним институционалним путем, нешто предузети…

Време је да свако од нас буде Узбуњивач за слободу! Тукидидова мисао може да се тумачи и обрнуто: храброшћу до слободе, слободом до среће! Нема другог пута!!!

Да ли смо довољно храбри?

Од нас зависи, заиста, само од нас зависи!!!