Архива аутора; Редакција

Слободан Ракитић o енциклопедији Catena mundi

Велики песник српског језика и родољуб српског народа, Слободан Ракитић, 1992. поставио је питање: Колико знате о балканском феномену Catena mundi?

Ђакон Ненад Илић о Cateni mundi

Познати редитељ и писац из Београда, ђакон Ненад Илић, препоручује енциклопедију Catena mundi. Погледајте.

Ко је творац енциклопедије Catenа mundi

Предраг Драгић Кијук, творац Catene mundi, био je и остао реметник: борио се против заборава, а за трајне вредности, неодвојиве од усправног стајања пред Богом и људима.

Шта је енциклопедија Catena mundi?

Енциклопедија Catena mundi је синтеза српске историје и духовности у њеном двомиленијумском току. То је „зборник о српству и Србима, свему ономе што су чинили и, нарочито, оном чему су тежили, уједно и буквар и света књига“.

Ратко Дмитровић о енциклопедији Catenа mundi

Најудаљенија тачка од српског становишта, ако оно уопште постоји, јесте комунистичко становиште, сматра Ратко Дмитровић.

Видео са Коларца: Владета Јеротић о енциклопедији Catenа mundi

„Чланци у енциклопедији Catena mundi, а које је одабрао Предраг Драгић Кијук, кога сам добро познавао, су невероватнo објективни.”

Аца Селтик о енциклопедији Catena mundi

Аца Селтик, певач култног бенда Orthodox Celts, на конференцији за медије говори о енциклопедији Catena mundi.

Јован Скерлић: Светли дани

Поводом 100 година од смрти Јована Скерлића, који је селективном идеолошком историографијом представљен као искључиви борац за „европеизацију српске културе“, преносимо његов текст “Светли дани”, који осликава сву дубину разочарања у Европу после блиставих победа српске војске у Балканским ратовима.

Карловачка митрополија и светосавска духовна основа

Дејан Медаковић: „Ако се судбина и целокупни положај српског народа у 18. веку размотре у целини, јасно је да је из његовог схватања, разумевања и тумачења средњег века, тачније његове духовне опредељености, настало и модерно осећање српске историјске свести.“

КАРЛОВАЧКА МИТРОПОЛИЈА И СВЕТОСАВСКА ДУХОВНА ОСНОВА

Дејан Медаковић: „Ако се судбина и целокупни положај српског народа у 18. веку размотре у целини, јасно је да је из његовог схватања, разумевања и тумачења средњег века, тачније његове духовне опредељености, настало и модерно осећање српске историјске свести.“