Историја српског грба – Александар Соловјев

У књизи Историја српског грба сачувано је и систематизовано огромно хералдичко наслеђе. Ту су симболи националног и државног идентитета српског народа и њихова занимљива историја у којој се као у огледалу, одсликава бурна историја Балкана. Ова књига је неопходан приручник свакоме кога занима прошлост Србије и југоисточне Европе, а поготово хералдика јужнословенских земаља.

Александар Палавестра

Из књиге Историја српског грба

Српски народ имао је срећу што, кад је почетком XIX века успостављао своју државу, није имао потребу да измишља свој грб (као многе нове државе тог доба), него је обновио своја славна знамења везана за стару његову величину. Свака компонента српског грба има своју дугачку историју и частан крст који символизује борбу за хришћанство и везује се за Константинов „лабарум“ – и четири огњила која су била тумачена час као символ ратног челика и ватре, час као родољубива изрека „Само Слога Србина Спасава“, – и царски двоглави орао који води порекло са тајанственог Оријента и, преко Византије, угнездио се у држави славних Немањића.

Најстарији аутентичан примерак српског крста са четири огњила везан je за породицу кнеза Лазара. Он се налази на великом полијелеју у ман. Дечанима, дару кнегиње Милице и њених синова из г. 1397. Дугачки ланци на којима виси сам полијелеј, састављени су од колутова с монограмом господина Стефана и Вука и од колутова с малим двоглавим орловима, а они су везани металним дашчицама на којима се понавља као прозрачан орнамент равнокраки крст са 4 окренута од њега огњила (доста слична слову С) између кракова.

Александар Соловјев