Како сахранити Броза: Тито и Срби, књига друга

О књизи Тито и Срби 2: Како сахранити Броза?

„Још увек заинтересовани за „феномен Тито“ не крију усталасане емоције у корену интерпретативних мотива. Шта је по среди у реактуализовању сећања на Тита? „Мистерија Тито“ о многоликом човеку несазнатог порекла и недокучених крајњих намера и непознатних циљева, или кажа саздана од исувише познатих чињеница, прозаичних података о питомом кумровачком завичају, шуштавом загорском наречју и презачињеном легендом на прошараном револуционарном путу?

Шта год и како год било, као да се после 33 године од смрти Тито враћа на постјугословенску сцену, утискујући се у говорни оптицај, разменским обнављањем успомена и титолошким истраживањима којима услеђују невероватна и шокантна открића. Откопавањем архивалија израњају другачије истине о овоме или ономе току у Титовом паралелном и тајном животу, једином или умноженом, у сваком случају неком другом и другачијем Титу.

Било као врхунски добром и многовредном, или као беспризивном злу и безвредном, вредносно меандрирана тече накнадно зачињена конспиролошка скаска о „највећем сину наших народа“ свих времена. Па ипак, онима који у Титу препознају величину у добру супротстављени су ини који га салгедавају као велико чак и највеће зло. На сцени се одвија борба тумачења Титове појаве“,каже политиколог Милош Кнежевић, резимирајући свој чланак у овом зборнику.

Прилози за интерпретативну борбу везану за „феномен Тито“ у нашем зборнику потичу из пера значајних прегалаца савремене српске културе. У првом поглављу, „Увод у брозолошке студије“, објављени су текстови правника и политиколога, Милоша Кнежевића, са Института за политичке студије (уредника часописа „Национални интерес“), др Мише Ђурковића, вишег научног сарадника Института за европске студије и професора др Зорана Аврамовића, социолога културе, који се баве начелним питањима „брозологије“, али и титоистичким сампорицањем везаним за појаву Срба титоиста.

Поглавље „Међународни подухват Тито“ нуди текст др Драгана Петровића, вишег научног сарадника са Института за међународну политику и привреду, који се, на основу архивске грађе, бави односом Коминтерне, Комунистичке партије Југославије и Тита према српском националном питању, а др Срђа Трифковић, уредник угледног америчког часописа „Крониклс“ и аутор низа значајних књига и студија о свету у коме живимо, нуди одговор на питање о улози Британаца у довођењу Тита на власт.

Млади историчар Немања Девић нас непосредно суочава са злочинима Брозових следбеника у смедеревском крају. „Лична сведочења“ доносе текстове познатог књижевника и новинара, Косте Димитријевића, о политици и новинама „Политика“ под Брозом, као и писца и историчара Николе Живковића о односу Тита према Србима и о другосрбијанским јуришницима – неотитоистима у служби Империје.

Тито и Срби – у култури

О литерарним кретањима под Брозом пише књижевни критичар и историчар, Ђорђе Ј. Јанић, удворичком поезијом у Титово доба бави се аутор „Кривичне естетике“, једне од најзначајнијих студија о брозомори, Маринко Арсић Ивков, а др Драган Хамовић, песник и књижевни критичар, посвећује се анализи улоге српских надреалиста у ширењу титоистичког комунизма маскираног у студије каква је Константиновићева „Философија паланке“.

Надамо се да ће и ова, као и претходна, књига о Титу и титоистима, помоћи ослобођењу српског друштва од „духа самопорицања“ и коначном заузимању српског становишта у свим областима – од политике до културе.

Владимир Димитријевић