Из предговора
О књизи „У Норвешку, у смрт“: Поглавље о српским интернирцима је можда најмрачније поглавље норвешке ратне историје. Последњи прорачун показује да је из бивше Југославије 4060 људи отерано на робовски рад у Норвешку. Они нису имали права као ратни заробљеници и прилично је произвољно одлучивано да ли ће остати у животу или умрети. Живи учесници тих догађаја, интернирци и норвешки стражари, данас су малобројни.
Ово мрачно раздобље наше прошлости требало би у већој мери осветлити како би служило као упозорење поколењима која долазе. Јер данас наши ђаци путују у Аушвиц и друге логоре како би учили о историји, без обзира на то што и ми, овде код нас у Норвешкој, имамо подједнако мучну повест са којом су малобројни упознати.
Мало је успомена на судбину која је задесила српске логораше у Норвешкој. Мислим да норвешке власти имају велику одговорност када је у питању приказивање и очување историје, одговорност која је у овом случају нажалост занемарена. Зато је главна намера ове књиге да се Норвешка прикаже као место, Норвежанима непознатог, геноцида. И наши историчари имају посебну дужност када је реч о преношењу ове слабо познате приче о српским интернирцима, и када је реч о Норвешкој као земљи у којој се догодио масакр над овом народном групом.
Кнут Флувик Туресен
Рецензије
Још нема коментара.