Завјет и порицање: српско богословље или Мегалополис – о. Дарко Ристов Ђого

Завјет и порицање је књига која отворено говори о проблему који је могао да уочи сваки мислећи Србин. Да ли се наша света Црква, под налетом нових богословских теорија, полако претвара у још једну интелектуалну испоставу Мегалополиса? Да ли се под маском борбе против „етнофилетизма“ брише Светосавље, а уводи неко ново осећање вере, лишено везе са народом?

Аутор књиге, професор теологије на Православном богословском факутету Св. Василија Острошког у Фочи у овом делу показује како се то десило. Дарко Ристов Ђого прецизном и детаљном анализом показује ко је први формулисао такво богословско учење, али и одакле се проширило у Србију.

Критикујући творце ове школе мишљења, он показује и ништавост њихових теза и закључака. Аутор је такође и указао на време и контекст како је такво учење постало саставни део богословског образовања у Србији, као и на српске теологе и црквене великодостојнике који су га овде популарисали, додуше уз потребну дистанцу која данас недостаје.

Коначно, у завршним деловима студије о. Ђого показује и које су неминовне историјске и политичке последице оваквог богословља по судбину српског народа. На крају, остаје питање: хоћемо ли ми остати заветни народ Светог Саве или ћемо се, следујући фанарским теолозима, преобратити у бесловесно стадо савременог Мегалополиса који, нудећи „спасење“ за појединца, а критикујући тзв. национализам у Цркви, на крају уништава и Цркву, и хришћанску личност и њен народ.

Из књиге Завјет и порицање

У тренутку у коме се, након прокажености „Небеске Србије“ и земаљске Србије и даље појављују људи попут Арноа Гујона да посвједоче осмишљавајућу снагу косовског завјета и српског идентитета, Мегалополис продукује теологију једног Бога незадовољног „национализмом у Цркви“. Дакле: није српски завјет престао да хришћански осмишљава и оријентише наше животе већ је Мегалополису засметала управо та његова способност. Све су могућности отворене, само ако нису у Завјету већ у његовом напуштању. „Истинска теологија“ би, према Мегалополису, управо као и „добра књижевност“ и „релевантна наука“ требало да звуче на сваком језику исто, „ослобођено“ сјећањâ и идентитетâ предвиђених за укидање.

Садржај књиге погледајте ОВДЕ

Биографија аутора

Дарко Ристов Ђого (Сарајево, 1983), редовни професор Новог Завјета на Православном богословском факултету Св. Василија Острошког у Фочи. У опсег његовог интересовања спадају богословска, политичко-теолошка, културолошка питања везана за српску и свеправославну прошлост и садашњицу. Објавио је до сада пет књига на српском језику и више студија и чланака на српском, руском, енглеском, румунском и немачком језику. Ожењен, отац четворо деце.