fbpx

Економске шансе Србије: Интервју са Дејаном Мировићем

Европска унија

Прочитајте интервју Дејана Мировића, аутора јединствене економске књиге, Последице ЕУ интеграција, који је дао сајту „Нови Стандард“.

Књига Последице ЕУ интеграција издваја се у мору наслова посвећених ЕУ и Србији по сажетости и јасноћи аргумената. Ова књига је садржи прегршт економских аргумената против евроинтеграција, тако да после ње евроскептицизам у Србији може имати сасвим други ток. Поводом изласка књиге из штампе урадили смо интервју за наш сајт.

Господине Мировићу, да ли можете укратко да нам објасните како је настала ваша књига?

– Књига је једна врста логичног наставка прве књиге „Аргументи против Европске Уније“, али велику заслугу за њен излазак имају људи из издавачке куће Catena mundi, посебно директор Бранимир Нешић . Изворно је његова идеја била да објавимо наставак књиге „Аргументи против Европске Уније“. Наравно, ја сам имао материјала за нову аргументовану критику ЕУ и неке од текстова сам објавио на сајту НСПМ, али Бранимир је први изнео идеју о новој и свеобухватној књизи.

Зашто сада није било могуће просто дописати неко поглавље „Аргументима против Европске уније“? Да ли се заиста ситуација радикално променила на горе, како сте једном рекли?

– У праву сте, постојала је и варијанта да се допише неколико поглавља првој књизи, међутим ситуација у периоду 2008–2014. бивала све гора, посебно у источној Европи и Грчкој. Искрено, 2008. године нисам могао ни да претпоставим да ће ЕУ доживети такву економску кризу. У том контексту, појавило се обиље нових компаративних података који су јасно показивали да је такозвани европски пут лош за Србију. Тачније, шест година касније, морам да признам да нисам очекивао да ће се урушавање привреда нових чланица ЕУ из источне Европе одвијати таквом брзином. Зато је било неопходно да се напише нова књига.

На који начин се радили истраживања? Подаци које сте изнели у књизи потичу са сајта ЦИА-e. Зашто се о њима иначе ћути, ако су јавно доступни?

– У књизи се углавном користе западни извори (амерички државни www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook као и подаци Еurostata). Намера је била да се обезбеди потпуна веродостојност, али и једнобразност статистике. Због лакшег прегледа статистике у књизи има преко 70 табела. Да, тачно је да доминирају подаци са сајта ЦИА-e. О њима се ћути јер је такав јавни дискурс данас у Србији. Свака економска критика ЕУ се прећуткује јер против ње нема уверљивих контрааргумената. То доводи до појаве коју је још италијански социолог Парето описао као избегавање реалности или дегенерисање владајућих елита. Нешто слично се дешава и у Србији. У нашој јавности се могу чути само бесомучна и заморна фразирања о ЕУ. Иначе, мислим чак и да апологете ЕУ више не верују у фразе које тако лако испаљују у јавним наступима. Ипак, код њих преовлађују лукративни мотиви и недостатак савести.

Који су најупечатљивији подаци и закључци до којих сте дошли? Ко је, у економском смислу, највећи губитник евроинтеграција?

– Услед пребрзе и непромишљење примене Прелазног трговинског споразума (ССП) са ЕУ, губици у српском буџету се сваке године мере стотинама милиона евра. На пример, пре потписивања ССП-а и једностране примене Прелазног трговинског споразума Србија је 2008. године имала приходе од царина од преко 800 милиона евра. Шест година касније, у буџету су планирани  царински приходи око 200 милиона евра. Дакле, сваке године „поклањамо“ око 600 милиона евра ЕУ. Када се ради о страним земљама, застрашујући су подаци о криминалу у балтичким државама, спољном дугу Пољске, Мађарске и Румуније, исељавању из Румуније, Пољске, Бугарске и социјалном положају радника из источне Европе у ЕУ. Наравно, не треба заборавити  крах Грчке. Грчка се претворила у „болесника на Егеју“. На Балкану сличну ситуацију имамо и Хрватској и Словенији, а у БиХ је незапосленост достигла афрички ниво од око 40%, иако ЕУ фактички управља том државом годинама.

Ипак, највећи губитник евроинтеграција је без сумње Украјина, у којој је због одлагања потписивања ССП-а изазван крвави грађански рат са елементима геноцида над европскептичним становништвом Доњецке области. То показује и праву природу ЕУ проширења на исток.

Интересантно је да ретко помињете БДП у својим анализама, док га неолиберални економисти, на челу са локалним службеницима ММФ-а, непрекидно користе у јавним наступима. Можете ли да објасните читаоцима зашто позивање на БДП не даје реалну слику стања у економији?

– БДП се дефинише као вредност финалних добара и услуга произведених током неког временског периода (обично годину дана) на територији једне земљe. Дакле, када узмемо у обзир ову дефиницију јасно је да у БДП спадају и вредности финалних добара и услуга које произведу стране фирме и банке на нашој територији. На пример, вредности које је пре неколико година произвео амерички Сартид или „Ју–ес–стил“ или данас најактивнији део „наше“ економије, банке из ЕУ. Они своје главне приходе трансферишу централама у иностранство. Зато БДП на папиру расте, а животни стандард у Србији опада. Веома једноставно ако сте неострашћени.

Да ли се на основу ваше књиге може направити прогноза економског развоја или, нажалост, распада Србије и како би она изгледала?

– Ако се овако настави, без сумње ће доћи до дужничке кризе у Србији. Ова власт се још више задужује од претходне. Последице тога већ видимо, то је продаја породичног сребра попут Телекома, индустријска производња је на нивоу предратне 1998, незапосленост расте упркос статистичким махинацијама. Терет кризе се преваљује на пензионере, урушавају се здраство и школство, полиција и социјални системи. Наравно, све то ЕУ одговара. Што слабија Србија то су богатије земље попут Аустрије, Немачке или Холандије. То је већ виђено у прошлости у време колонијалног система.

Ипак, малу наду дају промене у Грчкој, попут победе Сиризе, али мислим да је у Србији таква шанса пропуштена 2008. године. Хоће ли се појавити још једна, тешко је прогнозирати и више је у домену политичке теорије.

Извор: Нови Стандард