fbpx

Косовски корен Црне Горе

Поново пројављени косовски корен народа у Црној Гори у ствари је њихова подршка нама у Србији за предстојећу неодступну борбу за Косово и Метохију, он је опомена за све оне који су кренули стазом издаје да се зауставе и врате себи, својим светињама, својим заветима, свом идентитету, свом народу. Хвала им у то име!

Црногорски сепаратизам није почео са Милом Ђукановићем. Он је у мањој мери постојао пре Другог светског рата, распламсао се и сазрелио је за време Титове банде и комуниста, а са Ђукановићем је добио финални облик. Јасно је да наши вековни непријатељи не мирују, јасно је да стратегијом непрестаних напада и притисака не дозвољавају да се на Балкану поново постави легитимно српско питање, јасно је да је Мило Ђукановић њихова марионета која извршава прљаве послове, зато бих ја пре говорио о нама.

Последњих деценија држава Србија није хтела, или није смела, или није знала да се постави како треба и да превентивно реагује. За нечињење или за недовољно чињење није крива само ова власт у Србији. Као што рекох, највећа је кривица одрођених српских и црногорских комуниста. Затим, морали смо још деведесетих година прошлог века далекосежно да мислимо и да предвидимо и предупредимо поступке црногорских сепаратиста и њихових налогодаваца. Чињеница је и то да су нам 2006. године леђа окренули и они којима смо веровали да ће нам помоћи, али је чињеница да је са овом влашћу постало толико очигледно да држава Србија не чини скоро ништа за српско питање у Црној Гори, или да и када чини то ради погрешно.

Држава Србија није урадила ништа када је црногорска власт забранила улазак четворици српских интелектуалаца у Црну Гору, проглашавајући их за рушитеље црногорске државности. Песник Матија Бећковић, правник Дејан Мировић и историчари Чедомир Антић и Александар Раковић третирани су од властодржаца Црне Горе као терористи, а држава Србија, сем куртоазне подршке, није урадила ништа да им помогне. На тај начин послала је јасан сигнал Ђукановићу да ће тако поступати и у будућности.

Грб династије Црнојевић

Даље, ако је Орбан толико велики пријатељ Александра Вучића, онда би било добро да наш председник научи од њега како држава Мађарска и економски, и правно и дипломатски брине и помаже своје сународнике у Србији, па и да ми чинимо исто за наш народ у Црној Гори. Када црногорски режим неће да запосли Србе у државним и јавним предузећима, онда држава Србија мора економски да помогне своје сународнике у покретању малих и средњих предузећа у Црној Гори и да им помогне у пласману њихове робе и услуга. Ваљда нам је битније да новац уложимо у људе, у опстанак нашег народа у Црној Гори и у региону, а не да паре бацамо на новогодишње јелке од 100.000 евра и на разноразне гондоле.

Најјача и најорганизованија институција српског народа у Црној Гори је СПЦ са Митрополитом Амфилохијем на челу. Она има највећи углед и подршку, и ту не сме да буде простора за стварање било какве сумње и раздора између Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија СПЦ које територијално покривају Црну Гору, са једне стране, и државе Србије, са друге стране. Не сме да буде вештачке поделе да смо ми верници СПЦ, али да нисмо верници неке епархије или митрополије.

Српска православна црква је органска заједница и сви ми данас, ми као држава Србија, ми као православни народ, ми као верници СПЦ, сви ми смо данас Митрополија црногорско-приморска, сви ми смо Епархија будимљанско–никшићка, сви ми смо Епархија милешевска и Епархија захумско-херцеговачка.

Положај Срба у Црној Гори, положај Српске Православне Цркве у Црној Гори је надстраначко питање и тако га треба третирати. Ниједна политичка странка ово питање не сме користити за стицање политичких поена. Зато је овај студентски протест изузетно битан, јер он је глас надстраначки, он је глас младости и будућности, он је глас обновљеног српског становишта.

Све државне институције у Србији, Патријарх и цела СПЦ, сви ми као народ и као верници морамо да урадимо оно што је до нас. Бог је некоме дао више, некоме мање, али свако може и мора да учини онолико колико је до њега. Ово се посебно односи на оне који су на челу државе и Цркве.

И за крај, окупили смо се овде да дамо подршку нашем народу у Црној Гори. Али, драга моја браћо и сестре, треба да признамо да су управо они, Срби и остали православни народи и добронамерни грађани Црне Горе, који недељама протестују, у ствари дали подршку нама који живимо у Србији. Борећи се за своја људска права, борећи се за српске светиње, сви њихови мирни и одлучни скупови завршавају се са вапајем Богу Правде и са Косовом и Метохијом у њиховим песмама, у молитвама, у срцима. Поново пројављени косовски корен народа у Црној Гори у ствари је њихова подршка нама у Србији за предстојећу неодступну борбу за Косово и Метохију, он је опомена за све оне који су кренули стазом издаје да се зауставе и врате себи, својим светињама, својим заветима, свом идентитету, свом народу. Хвала им у то име!

Како радили, тако нам и Бог помогао!

Говор на протесту испред Цркве Светог Марка, 17. 1. 2020.

Литија у Жабљаку, јануар 2019. Христос се роди
Литија у Жабљаку, јануар 2019.