Завети једног историчара

Владимир Димитријевић: Књига Завети Милоша Ковића спада у она дела пред којима се стоји у ставу мирно.

Како због јасних мисли и беспрекорног стила (англосаксонска поузданост исказа и видовдански жар исказаног), тако и због спремности Милоша Ковића, иницијатора апела интелектуалаца за заштиту Косова и Метохије, да стоји иза сваке своје речи. Јер, као што рече велики Пољак Лец, речима је тешко кад се осврну и виде да говорник не стоји иза њих. – истиче др Владимир Димитријевић у приказу књиге Завети.

Чланци, интервуи и беседе Милоша Ковића показују да је и данас могуће, једноставно и јасно, стати на страну истине, и постићи оно што је, до пре неку годину, изгледало немогуће; по Ковићу, то значи „решење за Косово и Метохију треба тражити у наставку дијалога, али без журбе и рокова, на основу устава Републике Србије и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, са циљем успостављања пуне владавине права, како за Србе тако и за Албанце.“

Зато се Ковић нашао на удару другосрбијанских јуришника, о чему сведочи: „Брзо сам разумео да улазак у јавни простор подразумева не само спремност да се истрпе критике него и да се приме ударци. Упоредо са оптужбама у медијима, дошло је до покушаја да будем одстрањен са Филозофског факултета. Потом су ми, због јавне речи, да бих био ућуткан, стигле и судске тужбе за ’вербални деликт’. Све то изазвало је огромну подршку мојих пријатеља и, рекао бих, преовлађујућег дела српске јавности. Сазрела је свест о томе да ово нису лични сукоби, него борба за историју, која ће се на нашим универзитетима и у школама предавати нашој деци.“

Живимо у тешка, али узбудљива времена, попут оних у којима су се на удару моћних нашли Михаило Ђурић и Гојко Ђого, и када се људима судило због идеја. Читајући књигу Завети Милоша Ковића, бива нам јасно зашто је то тако.