Енциклопедија Catena mundi је синтеза српске историје и духовности у њеном двомиленијумском току. То је „зборник о српству и Србима, свему ономе што су чинили и, нарочито, оном чему су тежили, уједно и буквар и света књига“.
Шта је Catena mundi?
Прво издање енциклопедијe Catena mundi је објављено у вихору рата 1992. године. Чим је одштампана, велико интересовање публике за оваквим штивом мистериозно је прекинуто нестанком примерака са полица књижара. По речима продаваца, неко је за непуних десетак дана купио скоро целокупан тираж, тако да се енциклопедија није могла набавити. Енциклопедију у два тома, на скоро 2000 страна, 260 аутора, са десетинама мало познатих колорних мапа нигде нисте могли да купите.
Енциклопедија Catena mundi – српска хроника на светским веригама, чији је приређивач Предраг Драгић Кијук, представља синтезу Срба и српства дугу два миленијума. Књига уобличава духовну и цивилизацијску традицију и најзначајније домете српске историје на Балкану. Њена основна порука је да српски народ треба озбиљније да се окрене самоспознаји.
Catena mundi је збирка историјских списа и других публикација које су написали различити аутори. Међу многим познатим именима и врсним умова уврштени су радови: Милоша Црњанског, Владете Јеротића, Радивоја Пешића, Александра Соловјева, Јована Дучића и др… Њима треба придружити и Растка Петровића, владике Николаја Велимировића и још преко две стотине аутора… Catena mundi је синтеза српске историје и духовности у њеном двомиленијумском току. То је „зборник о српству и Србима, свему ономе што су чинили и, нарочито, оном чему су тежили, уједно и буквар и света књига“.
У „Катени“ пише ко смо, шта смо, одакле смо, и куда идемо.
Предраг Драгић Кијук, творац Catene mundi, био je и остао реметник. Он се борио се против заборава трајних вредности, неодвојивих од усправног стајања пред Богом и људима. У Кембриџовом енциклопедијском издању (Cambridge, England) „2.000 интелектуалаца у 21. веку”добио је одредницу на уреднички позив. Интернационални биографски центар (St. Thomas Place, England) прогласио га је 2010. године за једног од 100 слободних мислилаца у свету.
Био је један од оснивача „Фонда истине“ (Београд), Светског сабора Срба (Хајделберг) и Црквено-народног сабора (Призрен). Такође, суоснивач је „Центра за хришћанске студије“ (Београд), удружења интелектуалаца „Српска национална свест“ (Ниш) и издавачке куће „Еуро Епистел“ (Ашафенбруг). Сва ова удружења борила су се за истину о Србима у доба када је та истина, по налозима Империје, била забрањена. Иницирао је и био један од аутора декларације на пет језика („Слово о српском језику“, 1998), која је тражила хитну обнову србистике уместо штеточинске сербокроатистике. Покренуо је и уређивао библиотеке – „Српска дијаспора“ и „Српска породична библиотека“.
Прочитај више…
Књига је ризница изузетних, и у време оно, а и данас, често прикривених текстова о историјској судбини Срба. Она се бави скривеном историјом древног српства и Словенства, у текстовима попут оног М. Гимбутас о винчанском писму, или В. Рудељева, о историји етничког имена Срба и Хрвата. Радивоје Пешић бавио се аутохтоношћу Словена на Балкану, а Србољуб Живановић антрополошким доказима словенских древности на овом простору. Ту су били и прилози Црњанског и Петровића о нашим топонимима у Енглеској, који потичу из древности српско-келтске.
Ватикан и албанско питање
„Катена“ се, такође, бавила, и то више него озбиљно, ставовима наших непријатеља према српском националном питању. Кијук је објавио и Кватерников текст о Хрватима, текст Анте Павелића о конвертитском народу, као и најважније ставове Анте Старчевића. У књизи је и незаобилазан текст Артура Еванса о Србима, Хрватима и европској политици. Не треба заборавити ни текстове епископа Никодима Милаша, Јована Олбине, Симе Симића и других о прекрштавању српског народа…
Незаобилазне су анализе порекла Албанаца из пера Хрвата Шуфлаја и чланак Владана Ђорђевића о албанском питању и односу европских сила према њему. Велики део књиге бавио се средиштем „хришћанства без Христа“, Ватиканом, и његовом србоубилачком политиком, као и најбоље чуваном тајном Ватикана, Независном Државом Хрватском. Ту су и текстови о Јасеновцу и другим логорима и јамама којима се, по ко зна који пут, доказивало да је у праву био Достојевски када је писао да је римокатолицизам гори од атеизма. Срби у Словенији, Срби у Хрватској, Срби у Босни и Херцеговини, Срби у Војводини и на Косову и у Метохији, Срби у Македонији – све је то била тема „Катене“.
Наравно, Кијук је желео да осветли и злочиначку политику Комунистичке партије према српству – објавио је низ огледа на ту тему, међу којима се истицао текст Косте Чавошког о КПЈ и српском питању.
Аутора у књизи има преко 260!
Трећи, недостајући том једине отворене енциклопедије српског народа бави се поразима и победама, заблудама и визијама српског народа на веригама света. Из пера више од 100 српских и светских признатих аутора сабрани су радови о српском идентитету на размеђима империја, религија и цивилизација. Catena mundi III бави се првенствено овим питањем, али и позитивним примерима успостављања континуитета српске националне мисли и политике. Она наставља да демистификује политичке механизме и стереотипе који се стално намећу српском народу као средство идентитетског инжењеринга.
У зборнику Catena mundi III можете читати текстове – Јована Цвијића, Исидоре Секулић, Слободана Јовановића, Димитрија Богдановића, Василија Крестића, Милорада Екмечића, Милана Кашанина, Георгија Острогорског, Александра Соловјева… Ту су и Јованка Калић, Михаило Динић, Василије Ђерић, Јован Тирфуноски, Жарко Видовић, Зоран Мишић, Растко Петровић, Владимир Дворниковић… Њима треба придружити и Александра Лому, Јевту Дедијера, Тибора Живковића, Љубомира Дурковића Јакшића, Дарка Танасковића, Хасана Репца, Дејана Медаковића, Вука Винавера, Милоша Ковачевића, Александра Милановића и многе друге… Посебно су интересантни текстови Саве Текелије, Стевана Стратимитовића и других њиховим савременика.
Текстови које не смете прескочити
Незаобилазни текстови Жарка Видовића о Косовском завету, Зорана Мишића о Косовском опредељењу, Исидоре Секулић о Видовданској идеји, али и Миодрага Павловића и Растка Петровића. Они заузимају централно место зборника, које је посвећено Косовском завету и Косовској бици. За ауторе Катене, он је представљала израз спремности за одбрану основних вредности византијске и европске цивилизације.
Дејан Медаковић се бави идејом државности код Срба а Милорад Екмечић дозревањем идеје о српској националној држави. Никола Радојчић пише о Јовану Рајићу а Миленко Вукићевић и Андра Гавриловића о Доситеју. Сви они покушавају да покажи ко је и како утро пут устанку и обнови српске државе.
Књига се бави и односом Римокатоличке цркве према Србима. Посебно је битна улога Алојзија Степинца у НДХ и зато су у књизи објављени и одабрани Степинчеви говори и писма. Њих прате текстови Карлхајнца Дешнера, Марка Аурелиа Ривелија, Драгољуба живојиновића, Симе Симића и других. Сви они писали су о „надбискупу геноцида”, прекрштавњу Срба и истребљењима у НДХ.
Положају Срба у Југославији и комунистичким злочинима након Другог светског рата посвећена су два поглавља. Четири поглавља посвећена су српским земљама. Незаобилазна је анализа Тибора Живковића о фалсификовању најраније историје Црне Горе, али и Василија Ђерића о српском имену у Македонији.
Ту су и радови о савременој проблематици. Славенко Терзић пише о аустроугарском обликовању албанског националног покрета. Као наставак, Коста Чавошки анализира успостављање косовске аутономије. Разуме се, важан је и текст Дарка Танасковића о противречностима необошњаштва.
Посебно поглавље о језику
Како је језик један од најважнијих елемената идентитета, једно поглавље зборника посвећено је идентитетском питању српског језика. Анализиран је његов континуитет и дисконтинуитета са језицима насталим на старословенској подлози. Осветљена је путања којом је српски књижевни језик преко преименовања српскохрватски доспео до стања у коме се данас налази. Након Бечког и Новосадског књижевног договора, постао је језика који егзистира под различитим именима („хрватски“, „босански/бошњачки“, „црногорски“). Зборник доноси текстове који откривају на који начин су створени и настављају да се стварају политички језици науштрб српског језика, пренебрегавањем свих лингвистичких критеријума. Текстови у Catena mundi III раскринкавају лажну представу о босанчици као аутохтоном писму Бошњака, утврђују који је истински језик дубровачке културе.
Преко 900 страна A4 формата.
Више од 100 аутора из Србије и света.
Тврди повез са златотиском.
15 мало познатих географских карата!