Зашто споменик генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу?

Споменик Дражи Михаиловићу у престоници исправио би вишедецнијску неправду, за коју више не постоји ни судско оправдање.

Крајем 2004. године одлуком Народне скупштине Републике Србије законски су изједначени у правима и привилегијама припадници оба антифашистичка покрета на територији Србије: равногорски и партизански. У мају 2015. године Виши суд у Београду, на основу Закона о рехабилитацији, поништио је пресуду о смртној казни изречену генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу из 1946. и вратио му одузета грађанска права. Тим чином стечена је правна основа да један од најодликованијих официра српске војске, који је свој углед стекао већ као официр у току балканских и Првог светског рата, буде и симболично враћен у српску културу и национално сећање.

Драгољуб Михаиловић је један од првих устаника у окупираној Европи и први вођа масовног устаничког покрета, који је формирао слободне зоне на Балкану у тренутку када је немачка окупациона власт на читавом континенту била на врхунцу своје моћи. У току Другог светског рата, упркос бројним политичко-стратешким искушењима и проблемима, као командант Југословенске војске у отаџбини, остао је веран слободарско-демократским уверењима, до краја одлучан у тежњи да ослобођење од једног тоталитаризма не буде суноврат у други, што га чини аутентичним Европљанином и националним вођом. Генерал Михаиловић је и организатор једне од највећих спасилачких мисија савезничких пилота, што је допринело да буде одликован највишим америчким војним одликовањем за странце, које није једини чин признања који је добио ван своје отаџбине.

Осуђен на монтираном судском процесу, генерал Михаиловић је убијен и покопан на непознатој локацији. Данас, у српској престоници, вођа другог антифашистичког (партизанског) покрета има и музеј, и гроб, и небројено споменика и других обележја, док вођа (по редоследу историјског настанка) првог антифашистичког покрета, генерал Драгољуб Михаиловић, нема ни музеј, ни споменик, чак ни гроб. Проналажење његовог гробног места и подизање споменика уједно је и симболично важна чињеница за све његове следбенике и саборце, који су 1944‒1946. масовно убијани и прогоњени, или се до данас воде као нестали.

Због свега наведеног, ми потписници подржавамо иницијативу Издавачке куће Catena mundi да се у Београду изгради споменик генералу Драгољубу Михаиловићу, јер би се тим чином подстакло сазнавање пуне истине, без које не може доћи до унутарсрпског помирења и националне катарзе. На овај начин би се учинио корак напред у правилном разумевању и вредновању периода Другог светског рата и улоге оба антифашистичка покрета у савременој историји српског народа.

Интелектуалци и јавне личности које су подржале иницијативу