Прећуткивање и забране некада су служиле као ефикасно средство за елиминисање из јавности књига које се нису уклапале у основне постулате једнопартијског система у коме су биле постављене јасне идеолошке границе: поштовање култа вође и највећег сина народа и народности, заговарање братства и јединства и водеће улоге једине партије. У тако задатим оквирима одвијао се […]
На свечаној академији поводом изласка из штампе нецензурисаног издања култне књиге Виктора Новака, Magnum crimen, редакција Србин.инфо је јавним личностима које су биле присутне поставила питање: Да ли је могуће бити Србин у 21. век без сећања на злочине које су над српским народом учињени у 20. веку?
Прочитајте врло битан текст Владимира Димитријевића о односу Иве Андрића и кардинала Алојзија Степинца, који открива тајну Андрићевог напуштања римокатолицизма…
Данас вероватно и нема оних људи који знају да је Magnum crimen у самом процесу настајања доживљавао цензуру. Новакови блиски пријатељи и сарадници то су знали и о томе нису ћутали. Угледни публициста Сима Симић, писац неколико познатих књига које се тичу усташтва и римокатоличког клерикализма, причао ми је да је Новак био принуђен да […]
Одабрана документа, заклетве и законски акти из НДХ откривају сву монструозност усташког режима, али и њихову непоколебиву увереност да је у питању рад који ће Богу бити угодан. Ко је крив за такво извитоперење хришћанске вере, ако не Ватикан? Текст заклетве Поглавника гласи: „Ја др Анте Павелић, Поглавник НДХ, присижем Богу свемогућему, свезнајућему, да ћу […]
Једна од најзначајнијих књига за историју српског народа, Magnum crimen Виктора Новака, подједнако мистериозно је настајала, као што је и нестајала са полица књижара, највероватније на путу за спаљивање… Почетком 20. веке бесне антисрпски немири у Загребу. Такозвана „Кристална ноћ“ у Загребу, 1902. године, донела је паљење и демолирање српских локала, а шест година касније, […]
„Aко бисмо тражили најдубљи траг хришћанства у темељима права, онда би се он огледао у речима апостола Павла да нема разлике не само између мушког рода и женског него ни између Јелина и Јудејаца, варвара и Скита, робова и слободњака.“
„Док је Византија и државе наследнице њене цивилизацијске мисије чувала поредак у чијем су темељу биле положене Христове речи да цару треба дати царево, а Богу Божије, православни Исток је био Отаџбина права и људске слободе.“
Прочитајте интервју Дејана Мировића, аутора јединствене економске књиге, Последице ЕУ интеграција, који је дао сајту „Нови Стандард“.
Пре три године, упокојио се Предраг Р. Драгић Кијук. За оне којима је његово дело било инспирација, он је жив.
