Зароните у историјске дубине и откријте ко је уништио јединство словенских племена у раном Средњем веку…
Архива категорије: Блог
Били су то углавном двадесетогодишњаци, који су са овог света отишли пре но што су честито удахнули његову лепоту. Поколење за пјесну створено Његош Млада Босна као књижевни покрет У свом огледу „Етика и естетика Младе Босне“, Владимир Дедијер истиче да су младобосански делатници били исто толико (можда и више) књижевни саборци колико и национални […]
Поводом 100 година од смрти Јована Скерлића, који је селективном идеолошком историографијом представљен као искључиви борац за „европеизацију српске културе“, преносимо његов текст „Светли дани“, који осликава сву дубину разочарања у Европу после блиставих победа српске војске у Балканским ратовима.
Дејан Медаковић: „Ако се судбина и целокупни положај српског народа у 18. веку размотре у целини, јасно је да је из његовог схватања, разумевања и тумачења средњег века, тачније његове духовне опредељености, настало и модерно осећање српске историјске свести.“
Мило Ломпар, интелектуалац и патриота, заузима одговоран став и својим делом указује на тачке расипања српске националне традиције. То су исте појаве о којима је писао Милош Црњански у својим Идејама, заговарајући тезу о неопходности културног препорода, који би предупредио комунистичко „брисање“ делова српске културе.
Преносимо текст Фјодора Михајловича Достојевског на тему Европе и Русије, написан седамдесетих година 19. века. Свесни да се од тада мало шта променило, а да је овај текст, у оној мери у којој народи Србије и Русије деле исту судбину, примењив и на наше прилике.
Његошев војвода Драшко је на Западу, у Млецима, доживео, много пре Ђинђића, Тадића и садашњих властодржаца, праву природу евро-обећања, приликом сусрета са дуждом: „Обећа ми и што му не исках./ И помислих кад од њега пођох:/ благо мени јутрос и довијек…/ Кад послијед, све оно излиња,/ ка да ништа ни зборено није./ И посад му […]
Зборник „Тајна Светосавља“ (приређивач Бошко Обрадовић), успешно је представљен у низу градова у Србији и Хрватској. Погледајте извештаје и фотографије.
Catena mundi Вам доноси одабране делове есеја Владимира Велмар-Јанковића „Духовна криза данашњице“, написаног далеке 1928. године, а који скоро 90 година касније и даље може да нам буде путоказ.
Тромо се време вуче И ничег новог нема, Данас све као јуче, Сутра се исто спрема… И место да смо у рату, Где бојне трубе јече, Ево нас у казамату, На нама ланци звече. Ал’ право је реко пре Жерајић, соко сиви Ко хоће да живи, нек мре, Ко хоће да мре, нек живи. Извор: […]