Ако не видимо српско сунце у зениту, тумараћемо, и даље, по европској поноћи. А Мицић нас је на време упозорио.
Архива таг-а: владимир димитријевић
О једном округлом столу У Удружењу књижевника Србије (Француској 7), култном месту некадашњих дисидентских струјања у бившој Југославији, у суботу, 2. марта 2013. године, одржан је округли сто на тему „ТИТО И МИ – Последице титоизма”, у организацији издавачке куће „Catena mundi”.
Да ли ћемо успети да створимо нову елиту, коју је Солжењицин звао жртвеном? Од тога зависи будућност ове земље и народа… КОНСТАНТИНОВИЋИ, ОТАЦ И СИН Отац Михаило и син Радомир Константиновић обележили су, ангажманом својим, српски 20. век. Они су, у ствари, Костовићи из села Челице код Пријепоља, одакле се Михаилов отац и Радомиров деда […]
СВЕДОЧЕЊЕ БРАНКА ЛАЗАРЕВИЋА Ученик Скерлића и Богдана Поповића, књижевни критичар, естетичар и дипломата, Бранко Лазаревић је у Другом светском рату доживео велику породичну трагедију: умиру му супруга и један син, а други син гине у редовима Југословенске војске ђенерала Михаиловића. Оставши сам, Лазаревић не пристаје на ново доба, доба комунистичког тоталитаризма (због чега ће касније […]
Апокрифна изрека о Србима, приписана Бизмарку, каже да се у Србији може веровати, и то сасвим сигурно, човеку који носи кошуљу преко чакшира; ако ју је увукао у чакшире, то је преиспољна хуља од које треба бежати. ОГЛЕД О „ХАРМОНИКАШКОМ” МОРАЛУ „Свирам Титу, свиро сам и Дражи, Коме треба, нека ме потражи“ апокрифни епитаф